Индустријска филтерска тканина није један, монолитан материјал; радије, то је порозни медијум састављен од специфичних влакана истканих заједно кроз специјализоване процесе. Његова примарна функција је да олакша раздвајање чврстог-течног или чврстог-гаса делујући као физичка баријера - процес који не укључује хемијске реакције, већ се у потпуности ослања на физичке механизме као што су механичко пресретање, дубинска филтрација или површинска филтрација. Да бисмо разумели индустријску филтерску тканину, морамо испитати три основне димензије: влакнасти материјал, структуру ткања и површинску обраду.
Материјал влакана одређује физичка и хемијска окружења које филтерска тканина може да издржи. Природна влакна, као што су памук или вуна, поседују хидрофилну површинску микроструктуру, што их чини погодним за филтрирање неутралних водених суспензија; међутим, недостаје им стабилност када су изложени јаким киселинама, јаким базама или органским растварачима. Синтетичка влакна, насупрот томе, проширују обим примене: полиестер је стабилан на већину неорганских киселина на собној температури; полипропилен је практично неупијајући и отпоран на киселине и базе; а арамидна влакна могу да издрже температуре које достижу неколико стотина степени Целзијуса. Одабир влакна није у проналажењу "најбољег" материјала у апсолутном смислу, већ радије о идентификацији оног који је добро усклађен са специфичним захтјевима процеса филтрације - укључујући отпорност на корозију, температуру и механичко хабање.





